Kako preboleti odlazak drage osobe?

Tužna devojka sa ružom

Bilo da je u pitanju roditelj, partner, blizak prijatelj ili član porodice, smrt je događaj koji nas duboko pogodi. Nekada se desi bez ikakvog upozorenja, dok je nekad rezultat borbe protiv neke bolesti. U svakom slučaju je izuzetno bolna i zahteva od nas vreme da se sa njom suočimo i odbolujemo.

Šta je „normalno“ da osećamo?

Iako svako doživljava gubitak na svoj način, ovo je ipak pitanje koje ljudi često postavljaju sebi. Osim tuge koja je očigledno osećanje, i mnoga druga su uobičajena. Tugovanje nakon gubitka nekoga koga volimo se zapravo sastoji od nekoliko faza koje mogu imati različit redosled, pa shodno tome možemo govoriti i o različitim senzacijama koje možemo iskusiti:

  • Šok i neverica
  • Poricanje
  • Krivica
  • Bes
  • Depresija
  • Prihvatanje

Suze su takođe normalan deo izražavanja tuge, mada ne može svako tugovati na taj način. Nekada zbog potisnutih osećanja tuge (najčešće zbog povratka na posao i prilagođavanja društveno-prihvatljivom ponašanju) mogu da se jave glavobolje, bolovi u telu ili anksioznost.

Šta zapravo znači gubitak i kako ga prežaliti?

Kada se suočimo sa smrću osobe sa kojom smo delili svakodnevnicu i uspomene, ili planirali budućnost, neminovan je šok jer smo ostavljeni sa prazninom i osećanjima. Psiholozi i psihijatri smatraju da se smrt nekog nama bliskog može uporediti sa post-traumatskim stresom i efektima koje on ima po našu psihu. Iako nam je u današnjem društvu nametnut ideal „pozitivnih“ i „negativnih“ emocija, ipak bi trebalo da damo sebi vremena kako bismo se suočili sa svim što osećamo u cilju adekvatnog žaljenja za nekim i našim konačnim oporavkom. Postoji nekoliko stvari koje nam mogu pomoći da prebolimo odlazak nama dragog bića:

  • Ne ignorišite bol i tugu. Dopustite sebi da ih osetite, razgovarajte o gubitku i prihvatite da je sve što osećate normalno.
  • Nemojte se truditi da budete jaki. Imate pravo da radite ono što Vam pomaže. Bilo da plačete ili ne plačete, pričate ili ćutite, nije Vaša obaveza da se ponašate kao da se ništa nije dogodilo.
  • Poslednji pozdrav. Sahranu često doživljavamo kao vrlo stresan i tužan događaj. Međutim, sam ispraćaj drage osobe, mogućnost da se pozdravimo sa nekim i odamo mu počast daje osećaj upotpunjenog završetka. Obično se kod nas organizuje ručak posle sahrane, gde zajedno sa bližnjima i prijateljima se oprostimo od osobe koja je preminula. To zahteva jedan izuzetan napor od porodice preminulog i zbog toga to obično organizuju ljudi iz komšiluka ili neko od rodbine jer nisu toliko pod stresom. A ako nema nikoga ko bi to uspeo da uradi onda možete da napravite poslednji ručak i u restoranu za parastose kao što je ovaj.
  • Tuga nije vremenski ograničena. Uobičajeni pomeni u našoj kulturi od 40 dana, pola godine ili godinu nas na neki način ograničavaju u našem procesu tugovanja. Nekome su dovoljne nedelje ili meseci, a nekome su potrebne godine kako bi prežalio gubitak i pomirio se sa njim.
  • To što nastavljate sa svojim životom ne znači da ste zaboravili osobu koju ste izgubili. Mnogi odbijaju da uživaju u životu jer misle da će na taj način zaboraviti na gubitak. Povratak životu znači da ste prihvatili odlazak drage osobe i da ste u miru sa njim. Vaše uspomene nigde neće nestati i vremenom će postati sastavni deo Vašeg života.

crvena ruža

Šta da radimo kada nam je nepodnošljivo teško?

Pošto gubitak izaziva neizrecivu tugu i pregršt snažnih osećanja, nekada nam je teško da ih izrazimo i podelimo sa drugima, ili da se nosimo sami sa njima. Važno je da znate da je apsolutno preporučljivo potražiti i stručnu pomoć, bilo u vidu grupa podrške ili razgovora sa psihoterapeutom. Na taj način ćete biti u mogućnosti da lakše artikulišete ono što osećate što će Vam pomoći u procesu tugovanja.

Povezene teme:,

Dodajte komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *